Dražen Petrović (22. oktobar, 1964 – 7. jun, 1993) je bio jugoslovenski i hrvatski košarkaš, jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena. Smatra se važnim delom prethodnice koja je dovela do velikog uticaja evropskih košarkaša u NBA
Dražen Petrović je rođen u Šibeniku u porodici Jovana (Jole) i Biserke Petrović. Njihovo prvo dete, Aleksandar, će biti prvi koji će krenuti košarkaškim stopama, a Dražen će ga pratiti. Sa 13 godina Dražen je počeo da igra u mlađim selekcijama u lokalnom KK Šibenka; sa 15 godina je ušao u prvi tim, odmah pošto je Šibenka izborila mesto u prvoj ligi.
Sa Petrovićem kao zvezdom tima, Šibenka je dva puta stigla do finala Kupa Radivoja Koraća 1982. i 1983. i oba puta izgubila od CSP Limoža. 1983. Dražen je pogodio dva slobodna bacanja za pobedu Šibenke nad Bosnom u finalu plej-ofa, ali je sutradan titula oduzeta Šibenci zbog navodnih neregularnosti u suđenju od strane Košarkaškog saveza Jugoslavije i, nakon odbijanja Šibenke da odigra majstoricu u Spensu, dodeljena je Bosni.
Petrović je igrao za jugoslovensku reprezentaciju na Balkanskim prvenstvima i osvojio je bronzu i zlato sa juniorskim timom i srebro sa prvim timom. 1982. je takođe doneo srebro sa Evropskog prvenstva za juniore u Grčkoj.
Sa jugoslovenskom reprezentacijom Petrović je osvojio bronzu na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Treće mesto je osvojio i na Svetskom prvenstvu 1986. nakon trilera u poslednjem minutu polufinalne utakmice protiv Sovjetskog Saveza. Sa Evropskog prvenstva 1987. u Grčkoj Petrović se opet vratio sa bronzom, pošto je Jugoslavija izgubila u polufinalu od domaćina i osvajača zlatne medalje Grčke. Na Univerzijadi koja je održana u Zagrebu 1987, Petrović je sa jugoslovenskim timom osvojio zlato. Na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu, Petrović je osvojio srebrnu medalju, pošto je Jugoslavija još jednom poražena od Sovjetskog Saveza.
U sezoni 1988-1989. Petrović je nosio dres španskog kraljevskog kluba. Iako im je titula u prvenstvu za malo izmakla, pošto su izgubili od Barselone u petoj odlučujućoj utakmici, Petrović je pomogao Realu da osvoji nacionalni kup pobedom nad njihovim katalonskim rivalima. Petrović je takođe predvodio klub u pobedi nad Snajderom u finalu Kupa pobednika kupova izjednačivši svoj rekord u evropskim takmičenjima (62 poena). Njegova prva sezona u ACB ligi je takođe bila i poslednja, ali on još uvek drži rekord ACB lige u broju postignutih poena (42) i trojki (8) u finalnoj seriji.
Odličnoj sezoni u klupskim takmičenjima Petrović je dodao i zlatnu medalju sa Evropskog prvenstva 1989. u Zagrebu na kojem je mladi jugoslovenski tim rušio sve redom i vrlo lagano savladao Grčku u finalnoj utakmici. Petrović je bio drugi strelac prvenstva i najkorisniji igrač.
Motivisan izazovom i pritiskom Portland Trail Blazersa, koji su ga draftovali kao 60. pika 1986, Petrović je konačno odlučio da pokuša i da se dokaže u NBA. Nenadano je napustio Španiju na kraju sezone, otkupivši svoj ugovor sa Realom i pridružio se Blejzersima za sezonu 1989-1990.
Portland
U mnogim svojim izjavama pre dolaska u Portland, Petrović je naveo nedostatak minutaže kao jedinu moguću prepreku da uspe u NBA ; u svojoj prvoj sezoni sa Blazersima, te brige su se realizovale. U uigranoj starnoj postavi Portlanda u kojoj su bili Klajd Dreksler i Teri Porter, najbolji evropski igrač je bio prinuđen da igra prosečno 12 minuta po utakmici, što mu je omogućilo da postiže 7,4 poena po utakmici. Početak sezone 1990-1991 je doveo Petrovićevo nezadovoljstvo do vrhunca, pošto je njegova minutaža pala na 7,4 poena po utakmici. Na njegov zahtev, posle 38 utakmica u sezoni (od kojih u 20 nije ni igrao), u razmeni tri tima je prešao u Nju Džerzi Netse.
Tokom leta između dve najfrustrirajuće sezone u profesionalnoj karijeri, Petrović je sa jugoslovenskom reprezetnacijom osvojio Svetsko prvenstvo 1990. u Buenos Ajresu, nakon pobede u finalu protiv Sovjetskog Saveza.
Nju Džerzi
23. januara 1991, Petrović je postao član Nju Džerzi Netsa. Sada je bio deo tima u kom su bili Keni Anderson i Derik Koleman, dvojica igrača koja su najviše obećavala u ligi, ali takođe tim koji nije stigao do plej-of od sezone 1985-1986. Odlučan da mu se ne ponovi epizoda sa Portlandom, Petrović je odmah odgovorio na povećanu minutažu (20,5 minuta po utakmici), postižući prosečno 12,6 poena u 43 utakmice za Netse. Prva kompletna sezone sa Netsima je bila zaista očaravajuća: nije propustio nijednu utakmicu, postizao je prosečno 20,6 poena za 39,9 minuta na parketu i bio je prvi među bekovima po uspešnosti šuta iz igre (51%), dokazao se kao vođa tima i proglašen je za najkorisnijeg timskog igrača. Još važnije, njegovi uspesi su se preneli na uspeh tima, pošto su Netsi zabeležili 14 pobeda više nego prethodne sezone i stigli su do plej-ofa. Sledeće sezone 1992-1993 Petrović je poboljšao svoj prosečni učinak (22,3) i ponovio je odličan procenat šuta za tri poena od prošle sezone (45%), a opet je bio najbolji među bekovima po uspešnosti šuta iz igre (52%). Američki mediji su ga izabrali u treću NBA postavu za tu sezonu. Međutim, neuspeh da se izbori poziv za Ol-Star utakmicu 1993. je došao kao veliko razočarenje za Petrovića; on je bio jedini među prvih 15 strelaca te sezone koji nisu dobili pozivnicu.
Olimpijske igre 1992. u Barseloni su prve igre na kojima je učestvovala nezavisna Hrvatska, a Petrović je bio vođa hrvatske reprezentacije na olimpijskom turniru. Izgubivši samo od američkog Tima snova u utakmicama u grupi, hrvatska reprezentacija je stigla do finala preko slobodnih bacanja protiv prepravljenog sovjetskog tima. Na kraju, NBA zvezde su se pokazale prejake za Hrvatsku i poslale Petrovića i njegove saigrače kući sa srebrnim medaljama.
Smrt i posthumna slava
U leto 1993, nakon najbolje sezone u NBA i eliminacije Netsa u prvoj rundi plej-ofa od Klivlend Kavalirsa, Petrović je otputovao za Poljsku, gde je hrvatska reprezentacija igrale kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1993. Razmišljao je o odlasku iz Netsa, razočaran tenzijom između sebe i, prema njegovim verovanju, ljubomornih saigrača, kao i zbog činjenice da Netsi još nisu produžili ugovor. Američkim novinarima je izjavio da ga je nedostatak priznanja u ligi naterao da potpuno napusti NBA i da igra igra za klub u Grčkoj. Kasnije se pričalo da se složio sa uslovima koje je ponudio Panatinaikos, pošto je navodno vlasnik kluba Pavlos Janakopulos ponudio blanko ček. Iz privatnih razloga, Petrović je odlučio da se ne vrati u Hrvatsku iz Poljske sa saigračima, već privatnim vozilom.
Dražen Petrović je poginuo kao suvozač u saobraćajnoj nesreći na Autoputu 9 kod Denkendorfa, blizu Ingolštada, Nemačka, približno u 17:20 7. juna 1993, četiri i po meseca pre svog 29. rođendana.
Prema izveštaju ingolštadske policije, to poslepodne je jedan kamion probio centralnu ogradu; vozač je pokušavao da izbegne sudar sa privatnim vozilom u svojoj traci i izgubio je kontrolu nad kamionom, koji je probio centalnu ogradu i tu se zaustavio, samo da bi blokirao sve tri trake u smeru Minhena. Nekoliko sekundi kasnije Folksvagen golf koji je prevozio zaspalog Petrovića na suvozačevom sedištu se sudario sa kamionom i ubio samo njega, a njegovog vozača Klaru Šalanci, nemačku manekenku koja je bila u vezi sa Petrovićem, i putnika na zadnjem sedištu, tursku košarkašicu Hilal Edebal, je teško povredio.Utvrđeno je da je vidljivost na putu bila vrlo loša i da Petrović nije bio vezan pojasom.
Grob Dražena Petrovića u Mirogoju je odmah postao svetilište za njegove zemljake. Ciboninoj dvorani je promenjeno ime u Dvorana Dražena Petrovića 4. oktobra 1993, a grad Zagreb ima trg koji nosi njegovo ime.
