„Најмлађи српски војник Момчило Гаврић са 12 година, у акцији у Београду“, стоји на овој француској разгледници.
Сматра се да је Момчило Гаврић, рођен у мају 1906. године, био најмлађи војник у Великом рату, који је своју војну каријеру започео 1914. године са 8 година.
Рођен у Трбушници, селу код Лознице у западној Србији, био је осмо дијете у десеточланој породици. У августу 1914. аустроугарски војници убили су његове родитеље и његових седам браће и сестара. Момчило је преживјео само зато што је тог дана био одсутан.
Наишао је на положај 6. артиљеријског пука Дринске дивизије, којим је командовао мајор Стеван Туцовић. Дјечак је пао на земљу, загрлио војничке чизме и зајецао: „Ујаче, убили су ми целу породицу…“
Малог сирочета је пук усвојио и борио се у Церској бици (у августу 1914), након чега је унапређен у „каплара“ и тад је добио одговарајућу војну униформу.
Током зимског општег повлачења 1915. године, мали Момчило је са својим пуком пјешке прешао Албанију све док нису стигли на Крф у Грчкој, издржавши као десетогодишњак оно што многи одрасли нису могли.
Службу је наставио на Солунском фронту гдје је и рањен. Године 1918, са 12 година, унапређен је у „Поднаредника“.
Преминуо је 1993. године у 86. години.
Напомена: Његово оружје је српски маузер из 1908. године.
Рестаурирао-Слађан Грујичић. Рестаурирану фотографију погледајте испод.
